Marko Crnobrnja od 2003. godine pravi edukativne skulpture, namenjene prevashodno svojoj deci, kako bi i sam, sa iskustvom mladog roditelja i isto tako mladog vajara, savladao i istovremeno u sebi pomirio dve ozbiljne uloge u kojima se našao.
Junaci skulptura Marka Crnobrnje, deca i odrasli, stavljeni su u različite interpretatorske, životne situacije, koje bude lična sećanja na sve nedoumice, teškoće, nerazumevanja, ali i radosti i nesputane kreativne procese odrastanja, prepoznate u zajedničkim opštim mestima.
„Glavni protagonista Crobrnjinih skulptura je dečak koji svoje životno iskustvo stiče donošenjem različitih odluka koje su prekretnice na životnom putu odrastanja. Ovaj dečak se nalazi u različitim izazovima i okolnostima: pokušava da dodirne umetnost dok mu otac zadržava ruku, pokušava da dohvati nož koji se nalazi visoko na polici, ali i skija, vozi tricikl, učesnik je sudara… Ove okolnosti čine sastavni deo razvoja ličnosti, kako stečene na ličnim iskustvima pojedinaca, tako i kroz iskustvo drugih. Iz čitave serije radova, posebno se izdvaja skulptura Marko Crnobrnja, odnosno, u kontekstu njenog iščitavanja, može se nazvati i Prva i poslednja skulptura. Dečak koji je posmatraču okrenuo leđa i koji u desnoj ruci drži katalog izložbe radova samog autora, zapravo i jeste autor. Ovo autoportretno delo nas navodi na razmišljanje da je dečak u čitavoj seriji radova prefiguracija svih dečaka na skulpturama, te kompletna serija postaje ne autobiografska, već zapis o autorovom iskustvenom prisustvovanju momentima donošenja konačne odluke. Uravo stoga, radovi deluju kao zamrznuti momenti odlučivanja u vremenu i prostoru. Iako je kod Crnobrnje izuzetno tanka granica između skulpture i scenografije, ovi radovi ostaju u domenu skulpture i jezika vrhunskog likovnog izražavanja.“ – kaže Igor Vokoun, istoričar umetnosti.
Marko Crnobrnja je umetnik u čijem stvaralaštvu se jasno definišu dva načina posmatranja, ikonografsko – iščitavanjem priče koju autor poručuje, ali i posmatranje na nivou jezika likovnosti i umetničkog izraza izgradnje skulpture. Iako je dominantan materijal drvo (koje se vajarski tretira u sistemu oduzimanja), Crnobrnja sklpturu izgrađuje sistemom dodavanja elemenata formirajući konačnu kompoziciju, a neretko kobinovanjem materijala i akcentovanjem bojenim slojevima. Кod pojedinih radova, skulptura je izgrađena u više planova, gde primera radi, imamo oslikanu dvodimenionalnu površinu sa vajarskom intervencijom, zajedno čineći celinu. Likovni jezik je posmaraču jasno čitljiv, figuracija u sulptorskom izvođenju prepoznatljiva, a time i ispičana priča postaje razumljiva.
Marko Crnobrnja (Obrenovac, 1978) diplomirao je vajarstvo 2005. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Mrđana Bajića. Radio je kao profesor u Srednjoj umetničkoj školi „Tehnoart“, zatim kao docent na Fakultetu za umetnost i dizajn „Džon Nesbit“ u Beogradu. Od 2017. godine je umetnički saradnik na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Član je ULUS-a od 2005. godine. Samostalno je izlagao u Beogradu (Likovna galerija Кulturnog centra Beograda, Gelerija Novembar, Galerija muzeja Zepter, Bioskop „Balkan“ Galerija 73, Arte Galerija, Galerija Zvono), Кikindi (Narodni muzej), Sirogojnu (Muzej na otvorenom „Staro selo“), Кragujevcu (Galerija RIMA), Pančevu (Galerija savremene umetnosti), Cirihu (Galerija Talberg, Švajcarska), Ljubljani (Artevida galerija, Slovenija), Beču (Siemens Art Lab Gallery, Austria) Subotici (Savremena galerija Subotica), Podgorici (Galerija Art). Njagova dela su selektovana za grupne izložbe u Srbiji, Austriji i Turskoj. Od 2009. godine dobitnik je nekoliko nagrada, među kojima se izdvaja Prva nagrada Кonkursa za zvanični suvenir Republike Srbije na Shangai Expo 2010.
Njegova dela nalaze se u kolekcijama: Pedagoškog muzeja u Beogradu, Savremene galerije Zrenjanin, Savremene galerije u Nišu, Savremene galerije u Smederevu, Narodnog muzeja u Vranju, Кulturnog centra Obrenovca, Muzeja Zepter, Arte galerije, Galerije RIMA, Galerije Hilger (Beč, Austrija), Galerije Talberg (Cirih, Švajcarska). Autor je dve skulpture realizovane u javnom prostoru: u Кragujevcu i Šapcu.
Projekat „Umetnost – kome?“ sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ostavi svoj komentar