Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, njegova ekselencija Aleksandar Bocan-Harčenko posetio je opštinu Bela Crkva, gde ga je dočekala predsednica opštine Violeta Simić, načelnica Južnobanatskog upravnog okruga Marina Toman, predsednik Skupštine opštine Marjan Aleksić, zamenik predsednika opštine Darko Stanojev, zamenik predsednika SO Nenad Živanović i načelnik Opštinske uprave Petar Vitomirov.
Tokom sastanka sa predsednicom opštine Violetom Simić bilo je reči o pravcima saradnje, sa akcentom na kulturno humanitarnu komponentu.
U rekonstruisanom Narodnom muzeju Ambasador Bocan-Harčenko svečano je otvorio izložbu „Bela mati“, posvećenu stogodišnjici dolaska ruskih emigranata u Belu Crkvu.
Muzej u Beloj Crkvi baštini oko 130 predmeta koji se direktno odnose na rusku emigraciju. Predmeti u okviru ove postavke podeljeni u nekoliko celina: predmeti koji su doneti iz otadžbine; predmeti koji su nastajali na prostoru Кraljevine SHS, potom i Jugoslavije; primer ličnog – porodičnog ambijenta jedne emigrantske porodice Anenko; kao i element očuvanja sećanja razvijen kroz zvaničnu politiku grada od 2000. godine do danas, a predstavljen kroz zvanične poklone gradu.
„Kultura sećanja je izražena ovde u Beloj Crkvi i to je jedna crta koja obeležava našu bilateralnu saradnju, što nije slučaj sa mnogim drugim zemljama, bilo da je reč o istoriji, našoj borbi u Prvom i Drugom svetskom ratu, teškim vremenima kroz koje smo zajednički prošli. Kultura sećanja je veoma važna i u toku periodu od 1920. do 1944. godine i obeležava našu saradnji i pomoć, kada su Srbija i Bela Crkva bile prebivalište ruskih emigranata i kadetskih korpusa“ – rekao je Bocan-Harčenko na otvaranju izložbe.
Predsednica opštine Bela Crkva Violeta Simić rekla je da poseta Ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka predstavlja veliku čast i poseban dan za sve Belocrkvane.
„Prošlo je stotinu godina od dolaska Rusa u Belu Crkvu. Njihovo učešće u našem životu, naša zajednička borba kroz koju smo prošli, teški dani antifašizma, a i u ovom savremenom dobu – pomoć koju smo dobili od Rusije u borbi protiv pandemije, za nas su od velikog značaja. Zahvaljujem se njegovoj ekselenciji Ambasadoru Aleksandru Bocan-Harčenku što nas je posetio i očekujem da ćemo uspeti da sačuvamo našu zajedničku tradiciju koju baštinimo na ovim prostorima“ – naglasila je Simić.
Međusobna bliskost, podrška i razumevanje potvrđivani su nebrojano puta u bogatoj zajedničkoj istoriji ruskog i srpskog naroda, o čemu govori i ova postavka, kao skroman prilog i večni svedok minulih događaja.
„Кatalogom koji prati izložbu predstavljen je materijal koji se čuva u zbirkama, ali i dat okviran pregled dešavanja vezan za rusku emigraciju u Beloj Crkvi. Poseban segment u katalogu posvećen je kulturi sećanja i razvoju kulta očuvanja nacionalnog identiteta van otadžbine. Prilikom rada na izložbi, vodili smo se idejom da je, za zagranične Ruse, Bela Crkva u simboličnom smislu – druga majka. Otud i naziv izložbe – Bela mati“ – rekao je direktor Narodne biblioteke i Muzeja u Beloj Ckvi, viši kustos Igor Vokoun.
U pratnji lokalnog rukovodstva i predsednika „Društva srpsko-ruskog prijateljstva“ Vladimira Kasteljenova, njegova ekselencija Aleksandar Bocan-Harčenko obišao je važne objekte kulturne baštine ruske emigracije: Crkvu Svetog Jovana Bogoslova, rusko groblje, kasarnu u kojoj je bio smešten ruski kadetski korpus po dolasku u Belu Crkvu, zgradu Marijanskog Donskog devojačkog instituta, kao i „Memorijalnu kadetsku sobu“ porodice Кasteljanov.
„Izrazio bih zahvalnost lokalnom rukovodstvu na očuvanju kulture sećanja u Beloj Crkvi. Imali smo i tužnih trenutaka, jer se radi o tragediji i teškoj istoriji ruskog naroda, ruskih intelektualaca, ruskih vojnika i oficira koji su bili primorani da dođu ovde i hvala Srbiji što im je postala druga kuća. Sećanje na ovu tragediju je, pre svega, veoma važno za nas, za Rusiju sada, s obzirom da čuvamo jedinstvo ruskog naroda, da prevaziđemo do kraja podele koje su bile. I iz tog razloga zahvalnost Beloj Crkvi jer ona daje svoj doprinos u rešavanju ovog velikog zadatka“ – istakao je na kraju posete Bocan-Harčenko.
U Belu Crkvu se posle Oktobarske revolucije doselilo oko 2.500 Rusa, uglavnom iz redova obrazovanih slojeva društva, čije je znanje pomoglo i Beloj Crkvi, ali i čitavoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je to priliv izuzetno velikog broja novih žitelja, u odnosu na varošicu, koje je domaće stanovništvo toplo dočekalo. Do početka Drugog svetskog rata ovde je bio smešten i Krimski kadetski korpus, kasnije imenovan u Kadetski korpus velikog kneza Konstantina Konstantinoviča.
Ostavi svoj komentar