U okviru kampanje „Mogu da UČIM, mogu da RADIM“ obeležava se 2. april, Svetski dan osoba sa autizmom, sa željom da se podigne svest o (ne)pristupačnosti obrazovanja i zapošljavanja osoba sa autizmom, što je i posebno otežano u uslovima pandemije koja nas je zadesila.
Ova kampanja praćena je grafičkim crtežom ruku koje drže razne alate za rad, a koje treba da demonstriraju raznovrsnost mogućnosti i načina na koje ljudi sa autizmom mogu da se radno uključe u društvo. Grafike evropske kampanje kreirala je organizacija „Autizam Evrope“.
Povodom obeležavanja ovog datuma naša redakcija razgovarala je sa Danijelom Jovanović, predsednicom udruženja „Autizam Južni Banat“ i majkom mladića sa autizmom.
BC INFO: Kako svetska pandemija utiče na osobe sa autizmom?
D.J. – Period trenutne svetske pandemije osobe sa autizmom teško podnose. Zahtevi da promene svoju rutinu, zatim izolacija, manje kontakta, pa i sama infekcija korona virusom, kao i imunizacija, za njih zaista predstavlja veliki problem u životnom funkcionisanju. Imajući u vidu njihovu hipersenzibilnost, svaki ubod igle je njih je velika trauma, a kamoli odvajanje od roditelja i smeštaj u kovid bolnice. Da bi se sve to izbeglo, osobe sa autizmom ostaju kod kuće u izolaciji. Svaka vrsta izolacije i smanjenje socijalnih kontakta za njih je vrsta regresije. Svaka promena rutine za njih je frustracija. Čak i sama maska osobama sa autizmom koje nisu verbalne, kojima ne možete da pojasnite, ili čak imaju senzitivni problem sa dodirom, zaista ume da stvori bol.
BC INFO: Nastava se odvija na daljinu, kako su se učenici sa autizomom prihvatili ovakav vid učenja?
D.J. – Drugi veliki problem jeste sa nastavom na daljinu. Sa jedne tačke gledišta, nastava na daljinu jeste korisna za osobe sa autizmom jer razvija njihove informatičke veštine i upoznavanje sa asistivnom tehnologijom koja je će im biti od velike koristi u daljem životu, ali sa druge tačke gledišta, nastava na daljinu ne pruža prisustvo u samoj školskoj klupi, učionici gde bi se razvijalo drugarstvo, solidarnost, empatija i inkluzivna zajednica. Dakle, proces socijalizacije je prekinut, a osobe sa autizmom bez kontakta u društvu ne mogu napredovati. Isto se odnosi i na posećivanje dnevnih boravaka, kao i raznih udruženja, sportskih klubova ili muzičkih kampova.
BC INFO: Sa kojim se problemima suočavaju roditelji?
D.J. – Zdravstveni problemi su višestuki. Dileme su brojne, briga previše, a roditelj stoji najpre uplašen, potom zbunjen i uvek sa osećanjem krivice da nije učionio sve što je bilo potrebno, ili nije preduzeo sve potrebno na vreme ili je reagovao pogrešno. Trenutno je sve nedostupno, ili retko dostupno. Кako stići do specijalista, logopeda, psihologa?! Čeka se mesecima za zakazane termine, ili ih i nema. Sve je stalo, ali vreme nije. Dete raste, razvija se, potrebna je rana dijagnostika, opservacija, logopedski tretmani.
BC INFO: Šta roditelji i okruženje mogu sada učiniti?
D.J. – Najpre, ne paničimo i bez straha, jer sve što osećamo mi, osećaju i naša deca sa autizmom. Vrlo su osećajna, tiha i uplašena bića i sve što se oko njih u njihovom okruženju dešava, oni projektuju u svojoj maloj duši. Velika podrška je kao i uvek porodica, uža i šira. Reorganizujte se. Podelite svoje obaveze, uskladite vi svoj dan prema potrebama osoba sa autizmom. Čak i ako nema sporta, postoje šetnje oko naših prelepih jezera. Možda nema muzičkih kampova, ali postoje mobilni telefoni i slušalice sa divnom, prilagođenom, opuštajućom muzikom. Posećujte se u šetnji sa što manje dodira, kontakta, uz pridržavanje rastojanja; viđenjem kroz prozor, na kapiju, do kapije, kroz ogradu, mahanjem, pa ponovo u šetnju, bitno je da se ljudi vide, da se život vidi, vazduh udahne, izolovana soba nikom ne prija. Odložite neke bitne akcije za kasnije. Sve može da sačeka. Život je najbitniji.
Pre same vakcinacije, igrajte se špricom sa osobom sa autizmom i pokažite kako to i nije tako strašno. Pripremite ih za vakcinaciju.
Video pozivom povežite se sa drugarima iz škole, rodbinom, svojim terapeutom u vreme kada osoba sa autizmom to poželi. Rešenje postoji uvek i za sve.
Ukoliko je vaše dete u školi, sa mlađim učenicima, a potreban vam je asistent oko vašeg deteta sa autizmom, obratite se školi, direktoru i Stručnom timu za inkluzivno obrazovanje škole i zamolite da izađu u susret i obezbede podršku. Za to vreme od 8 časova do 11 sigurno da postoji neki nastavnik muzičke ili likovne kulture, fizičkog vaspitanja, građanskog vaspitanja, ili čak školski bibliotekar, stručni saradnik, veroučitelj koji bi mogao da pruži pomoć, asistenciju i sigurnost, da učenik sa autizmom savlada svoje poteškoće, a da to ne bude roditelj u učionici jer u školu ulaze samo đaci. Svakako da neko možda ima prazan čas, ili nastavnik građanskog vaspitanja, ili volonter, ili student pedagoške grupe predmeta kome bi stručna praksa bila od velike koristi, mogao bi da bude od ogromne važnosti, pitanje je volje, sposobnosti i organizacije poslova samog direktora i zaposlenih – objasnila je Danijela Jovanović.
Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, kome pripada i opština Bela Crkva, osnovao je onlajn Savetovalište koje je besplatno, namenjeno svim roditeljima, starateljima i osobama sa autizmom da pitaju, razmene iskustva, potraže informacije i reše svoje probleme u razgovorima sa stručnjacima iz raznih oblasti: defektologije, psihologije, socijalne zaštite, prava i medicine. Sve što je potrebno jeste da zakažete internetom termin na adresu: savetovaliste.autizam.org.rs
Pomenuto Savetovalište nalazi se i na profilu fejsbuk stranice Autizam Srbije kao i na veb stranici, a možete im se obratiti i telefonom: 011/3392 683 i 011/3392 653.
U nadi da ćemo zajedničkim snagama i naporima da prebrodimo sve ove prepreke, želimo vam svima čelično zdravlje, strpljenja, ljubavi, solidarnosti i entuzijazma jer sve su to naša deca, naši sugrađani i zaslužuju da budu podržani i uvaženi.
Ostavi svoj komentar