U galerijskom prostoru rekonstruisanog Narodnog muzeja u Beloj Crkvi otvorena je izložba „Bela mati“, posvećena stogodišnjici dolaska ruskih emigranata u Belu Crkvu.
Obeležavanje značajnih jubileja jedan je od vitalnih aspekata očuvanja kulture sećanja. Suštinski gledano, ono jeste među osnovnim zadacima muzeja, kao institucije koja se bavi ne samo očuvanjem materijalnih dokaza i pokretnog kulurnog nasleđa, već i očuvanjem sećanja na događaje i pojedince koji su kreatori samih predmeta i događaja. Povremenim izlaganjem i postavljanjem u kontekst muzejskih predmeta, kroz izložbenu delatnost, muzej stvara jedinstveni okvir za sagledavanje nasleđa, ali i svojevrsnih memorabilija.
„U Belu Crkvu se posle Oktobarske revolucije doselilo oko 2.500 Rusa, a glavni razlog za ovako veliki broj pridošlica u odnosu na varošicu, koja je tada brojala oko 5000 stanovnika, jeste to što su kompletne školske ustanova iz Rusije našle svoje utočište u Beloj Crkvi. Kralj Aleksandar Karađorđević otvorio je vrata izbeglicama iz carske Rusije i zaslužan je za nastavljanje rada kadetskih korpusa na teritoriji Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U Belu Crkvu su sve do 1928. godine pristizale ruske izbeglice, najpre Marijanski donski devojački institut, Nikolajevsko konjičko učilište i Krimski kadetski korpus, kasnije imenovan u Kadetski korpus velikog kneza Konstantina Konstantinoviča, poslednji od 30 kadetskih korpusa carske Rusije, koji se do 1944. godine zadržao u Beloj Crkvi“ – objašnjava Vladimir Kasteljenov, potomak ruskih kadeta.
Izložbu je svečano otvorio Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, njegova ekselencija Aleksandar Bocan-Harčenko, koji je tom prilikom istakao da je kultura sećanja izražena u Beloj Crkvi i to je jedna crta koja obeležava bilateralnu saradnju Rusije i Srbije, što nije slučaj sa mnogim drugim zemljama.
„Bilo da je reč o istoriji, našoj borbi u Prvom i Drugom svetskom ratu, teškim vremenima kroz koje smo zajednički prošli, kultura sećanja je veoma važna i u toku periodu od 1920. do 1944. godine i obeležava našu saradnji i pomoć, kada su Srbija i Bela Crkva bile prebivalište ruskih emigranata i kadetskih korpusa“ – rekao je Bocan-Harčenko.
Vek od naseljavanja Rusa u Belu Crkvu povod je za izložbu kojom Muzej u Beloj Crkvi predstavlja deo kulturnog nasleđa koji baštini unutar muzejskih zbirki.
„Ovo je izložba koja govori ne samo o materijalu koji se čuva, već govori o istrajnosti saradnje, bratskim odnosima dve zemlje. Govori o gradu koji ne samo da je primio ruske emigrante, već i čuva sećanje na veliki broj tadašnjih novopridošlica, ali i gradu koji se kroz zvaničnu institucionalnu podršku bori da to sećanje ostane da živi i traje. Ovo je prilika da se kao kompleksna institucija, osvrnemo na materijal koji čuvamo i formiramo celinu koja se odnosi na rusku emigraciju. U muzeju baštinimo oko 130 predmeta koji se direktno odnose na rusku emigraciju. Predmeti su u okviru ove postavke podeljeni u nekoliko celina: predmeti koji su doneti iz otadžbine; predmeti koji su nastajali na prostoru Кraljevine SHS, potom i Jugoslavije; primer ličnog – porodičnog ambijenta jedne emigrantske porodice Anenko; kao i element očuvanja sećanja razvijen kroz zvaničnu politiku grada od 2000. godine do danas, a predstavljen kroz zvanične poklone gradu“ – kaže Igor Vokoun, direktor Narodne biblioteke i Muzeja u Beloj Crkvi.
Ruska emigracija koja se naselila u Belu Crkvu ostavila je veliki istorijski pečat, u arhitekturi grada karakteristične su lukovičaste kupole Crkve Svetog Jovana Bogoslava. Osim crkve, među nepokretnim ruskim nasleđem se posebno ističe rusko groblje, na kome počiva oko 650 Rusa, a među spomenicima nalazi se i Memorijalni spomenik u sećanje na preminule članove personala i kadete 1920-1944, podignut 1985. godine. Posebno mesto u kome se čuva pokretno nasleđe vezano za rusku emigraciju je i „Memorijalna kadetska soba“ porodice Kasteljanov.
„Prilikom rada na izložbi posvećenoj ruskoj emigraciji, vodili smo se idejom da je za zagranične Ruse, Bela Crkva u simboličnom smislu druga majka. Otud i naziv izložbe „Bela mati“. Bela Crkva je grad koji je raširenih ruku prihvatio izbeglice, naročito kadete i institutke, na čemu su Rusi 21. veka veoma zahvalni“ – ističe Vokoun.
Posebno mesto u okviru izložbe zauzimaju dve kadetske bluze, koje predstavljaju značajan reper za sagledavanje vizuelnog identiteta kadetskih korpusa, ali i istorije ruske emigracije.
„Prva kadetska bluza sašivena je od tamno zelene čoje, sa prišivenim epoletama na ramenima. Sa unutrašnje strane nema natpisa, osim otiska pečata sa godinom 1914. Na osnovu epoleta zaključujemo da se radi uniformi koja je pripadala kadetima Sibirskog kadetskog korpusa. Ovaj korpus je osnovan 1813. godine u Omsku, a evakuisan oktobra 1922. godine u Šangaj u Кini). Nakon dve godine provedene u Šangaju, najverovatnije brodovima odlaze u Split (decembar 1924.), iz Splita su evakuisani u Beograd, potom u Sarajevo, da bi 1929. godine iz Sarajeva stigli u Belu Crkvu. Druga kadetska bluza je sašivena od tamno plave čoje na raskopčavanje sa jednim redom dugmadi i uskom kragnom (tipa ruska kragna) crvene boje sa zlatovezom. Dugmad su polukružnog oblika, pozlaćena, sa prikazom ruskog carskog grba na sredini. Sa unutrašnje strane bluze nalazi se postava bež boje sa ispisom crnim mastilom na ruskom jeziku. U delu gde se nalaze otvori za dugmad, sa unutrašnje strane nalazi se otisak pečata sa ispisanom godinom 1913. Na osnovu natpisa danas znamo da je bluza pripadala kadetu „Кривошей Георгiй Константиновичb“, rođen 12. aprila 1910. godine, u korpus Velikog kneza Кonstantina Кonstatinoviča prešao je 1920. godine, a korpus je završio 1929/30. godine. Uniforma ovog tipa je korišćena u Кadetskim korpusima smeštenim u Beloj Crkvi“ – naglašava Igor Vokoun.
O značaju samih bluza govori činjenica da su 2014. godine izlagane u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu na izložbi „Bela Rusija – Ruska emigracija u Vojvodini“, 2014-16. godine izložene u Muzeju, a u okviru postavke „Ruska emigracija u Beloj Crkvi“, a 2018. godine izlagane u Moskvi na izložbi „Časne epolete – istorija ruskih kadetskih korpusa XVIII do XXI veka“.
Кatalogom koji prati izložbu, predstavljen je materijal koji se čuva u zbirkama, ali i dat okviran pregled dešavanja vezan za rusku emigraciju u Beloj Crkvi. Poseban segment u katalogu posvećen je kulturi sećanja i razvoju kulta očuvanja nacionalnog identiteta van otadžbine. Međusobna bliskost, podrška i razumevanje potvrđivani su nebrojano puta u bogatoj zajedničkoj istoriji naših naroda, o čemu govori i ova postavka kao skroman prilog i večni svedok minulih događaja.
Izložbu prati i video prilog koji prikazuje savremeno doba i značaj Bele Crkve za Rusiju, kroz brojne posete kadetskih korpusa i ruskih delegacija. Centralno mesto zauzima nastup Moskovskog muzičkog kadetskog korpusa 2017. godine u Tehničkoj školi „Sava Munćan“ i pesma „Tamo daleko“ koju korpus izvodi. Ova pesma povezuje specifičnu i tragičnu sudbinu dva naroda – za rusku emigraciju Srbija je bila tamo daleko, a srpskoj vojsci je tamo daleko bio prelazak preko Albanije. Na otvaranju izložbe „Časne epolete – istorija ruskih kadetskih korpusa XVIII do XXI veka“ u Moskvi, kadetski korpus takođe je izveo upravo pesmu „Tamo daleko“.
Izložba „Bela Mati“ ujedno predstavlja i jedinstvenu priliku da se, s ponosom u srcu, osvrnemo na naše pretke i bratske veze koje su građani Bele Crkve uspostavili sa Rusima, negujući univerzalne civilizacijske vrednosti – slobodu, ravnopravnost i humanost u teškim i izazovnim vremenima.
Za sve posetioce izložba će biti otvorena narednih mesec dana i može se pogledati svakog radnog dana od 8 do 13 časova.
Ostavi svoj komentar