Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodna finansijska korporacija (IFC) obezbediće zajam od 215 miliona evra za izgradnju vetroparka „Čibuk 1“, što je najveći projekat te vrste u Srbiji i na zapadnom Balkanu do danas. Finansijski paket za ovaj vetropark, u vrednosti 300 miliona evra, potpisan je u Beogradu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saopšteno je iz EBRD-a.
„Čibuk 1“, kapaciteta 158 megavata, sastavni je deo „Vetroelektrana Balkana“, u vlasništvu „Tesla Vinda“, mešovitog preduzeća koje su osnovale kompanija „Masdar“ za obnovljivu energiju iz Abu Dabija i „Čibuk Vind Holding“, podružnica građevinske firme za vetro-energiju „Kontinental Vind Partners“ sa sedištem u SAD-u.
Vetropark će se prostirati na 37 kvadratnih kilometara, a prostor za izgradnju vetroparka nalazi se između naselja Mramorak – Dolovo – Devojački Bunar. Prvi zvanični dokument o realizaciji projekta vetroenergetskog polja „Čibuk“ bio je Ugovor o poslovnoj saradnji na realizaciji projekta „Vetroelektrana Čibuk“ zaključen još decembra 2008. godine.
Ovim Ugovorom definisana su prava i obaveze opštine Kovin i preduzeća „Vetroelektrane Balkana“ o realizaciji projekta izgradnje vetrogeneratorskog polja „Čibuk“. Izmenama kroz Aneks ugovora iz 2015. godine i Aneks ugovora iz tekuće godine dodatno su precizirane već ugovorene obaveze. Opština Kovin je u okviru preuzetih obaveza usvojila Plan detaljne regulacije infrastrukturnog kompleksa za vetrogeneratorko polje „Čibuk“ u Mramorku, kao i Plan detaljne regulacije za povezivanje sa planiranom trafostanicom i uključivanje u elektroenergetski sistem Republike Srbije.
Na osnovu ova dva Plana, „Vetroelektrane Balkana“ dobile su građevinsku dozvolu od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam za izgradnju vetrogeneratorskog polja i dozvolu za izgradnju dalekovoda za priključenje na sistem EPS-a. Takođe, Opština je izdala odobrenje za rekonstrukciju atarskih puteva za transport opreme za izgradnju vetreogeneratorskog polja „Čibuk“, kao i odobrenje za polaganje telekomunikacionog optičkog kabla duž atarskih puteva.
„Čibuk“ se sastoji od 57 vetroturbina ukupne snage 158,5 megavata, koje će, nakon završetka i priključenja na elektroenergetski sistem, proizvoditi električnu energiju za 113.000 domaćinstava, što će smanjiti emisiju ugljen dioksida za 370.000 tona. Maksimalna visina turbine iznosiće 170 metara, od koje je visina stuba 110, a krak elise oko 60 metara. U okviru vetroparka će se nalaziti i trafostanica kao i administrativno – upravna zgrada. Za potrebe prenosa proizvedene električne energije izgradiće se dalekovod u dužini od 10,8 kilometara, sa ukupno 33 stubova.
U toku je rekonstrukcija atarskih puteva – do sada je uređeno 11 kilometara od ukupno 50 kilometara atarskih i pristupnih puteva koje treba rekonstruisati. Započeti su radovi na izgradnji kompleksa trafostanice i izgradnje temelja za stubove dalekovoda za prenos proizvedene električne energije, a u toku su i radovi na izgradnji temelja za jedan broj vetrogeneratorskih stubova.
Pored brojnih pogodnosti i velikog značaja u proizvodnji čiste električne energije, vetropark „Čibuk“ predstavlja proboj za Srbiju, jer zemlja radi na ispunjavanju svoje obaveze da domaće potrebe za električnom energijom podmiruje sa 27 odsto iz proizvodnje iz obnovljivih izvora energije do 2020. godine, a pola toga će se proizvoditi upravo u vetroparku u Mramorku. Na projektu će raditi 400 stručnjaka raznih profila, dok će kasnije na održavanju vetroparka biti angažovano 10-13 ljudi. Da bi mogle da se transportuju turbine, prilagođavaju se infrastruktura i putevi, koji će kasnije ostati na korišćenje lokalnoj zajednici. Kada se sagradi vetropark, to će biti kompanija koja stvara prihod kroz prodaju struje.
„Vetroelektrane Balkana“ će na ime donacije za lokalni razvoj opštine Kovin godišnje opredeljivati iznos od 2% od neto dobiti ostvarene od rada „Čibuka“, s tim što bi tri četvrtine tih sredstava bilo namenjeno finansiranju projekata na teritoriji opštine Kovin, a četvrtina posebno za projekte na teritoriji MZ Mramorak. Sredstvima iz donacije finansiraće se projekti u oblasti zdravstva, obrazovanja, nauke, socijalne zaštite, humanitarnog rada, zaštite životne sredine, kulture, sporta, turizma, kao i infrastrukturni projekti na nivou lokalne zajednice.
Ostavi svoj komentar