U Beloj Crkvi i u njegovom rodnom selu Kruščici još živi sećanje na Slavka Munćana – Savu, narodnog heroja, revolucionara i borca za slobodu.
Slavko Munćan bio je jedan od najistaknutijih revolucionara i boraca Narodnooslobodilačkog pokreta u južnom Banatu. Rođen je 6. juna 1910. u Kruščici, nedaleko od Bele Crkve. Gimnaziju je završio u Beloj Crkvi i Vršcu, posle čega upisuje Pravni fakultet u Beogradu. Još kao gimnazijalac ulazi u SKOJ, a član KPJ je od 1933. Učestvovao je u organizaciji velikih studentskih demonstracija održanih te godine.
Učešće u ovim protestima dovelo je do pretresa njegovog stana u kome su pronađene zabranjene knjige i propagandni materijal KPJ. Odležao je mesec dana u pritvoru; pušten je, ali je izgubio pravo na polaganje ispita, pa se vraća u rodni kraj. Povezao se sa banatskim aktivistima, pre svih sa Žarkom Zrenjaninom, uz koga postaje jedna od istaknutih ličnosti pokreta. Ponovo je zatočen 1936. i osuđen na dve godine robije. Kaznu je služio u Sremskoj Mitrovici, gde su njegova uverenja dodatno osnažena pod uticajem mnogih političkih zatvorenika koji su tamo robijali. Čim je izašao, reaktivirao se i ponovo povezao sa Zrenjaninom, sa kojim 1940. organizuje pokrajinsku konferenciju KPJ.
Izdao ga je saborac Ratomir Ranisavljević odvevši ga u zamku koju je organizovala specijalna policija. Nije želeo da živ padne u ruke neprijatelju, pa je izvršio samoubistvo hicem iz pištolja u glavu. Proglašen je za narodnog heroja 7. jula 1953.
Na njegovoj rodnoj kući u selu Kruščica, kod Bele Crkve, još uvek stoji spomen ploča koja nas seća na ovog revolucionara. Ulica u kojoj se kuća nalazi, glavna ulica u selu, takođe je nazvana po njemu. U neposrednoj blizini kuće je i bronzana bista ovog narodnog heroja, rad akademskog slikara Petra Kubičele.
I Bela Crkva neguje sećanje na Savu Munćana. Pored ulice u užem centru grada, njegovo ime nosi i jedna srednja škola – Tehnička škola „Sava Munćan“. Ispred nje, još jedna bista Save Munćana. Druga je u krugu kasarne u Beloj Crkvi, nekada takođe nazvane po njemu, a danas prazne i neaktivne. Savino ime je i na spomen ploči na ulazu na gradski stadion, uz imena drugih igrača Fudbalskog kluba „BAK“ poginulih u borbi za slobodu. Nekadašnji privredni gigant, belocrkvanska štamparija „Sava Munćan“, učinila je njegovo ime poznati širom stare Jugoslavije, otiskujući ga na svim svojim proizvodima, od kutija lekova, preko ambalaža raznih konditorskih proizvoda, do uplatnica i formulara. Štamparije danas nema, a o ovome svedoče još samo natpisi „Štampa: GRO „Sava Munćan“ Bela Crkva“ na stripovima i sličicama koje kolekcionari razmenjuju po oglasima.
Projekat „Spomenici moga kraja“ sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ostavi svoj komentar