I ove godine, Pokret Gorana Srbije organizovao je školu lekovitog bilja „Kopaonik 2017“ u Brzeću, na Kopaoniku, od 22. do 29. jula. Ovoga puta, u radu ove škole učestvovala je i jedna učenica iz Bele Crkve – Maša Čežek, koja pohađa drugi razred Hemijsko-medicinske škole u Vršcu. Njen boravak u školi na Kopaoniku finansirala je lokalna samouprava, a mi vam u ovom članku prenosimo njene impresije:
Očuvanje životne sredine od vitalnog je značaja za opstanak svih živih bića. Sa ovakvim rečenicama se često susrećemo tokom školovanja, ali ipak mnogi mladi ljudi u njoj ne vide nikakav značaj. Zbog toga je bitno svest o ovom problemu podizati u što ranijem uzrastu. U Srbiji, organizacijom velikog broja konkursa, radionica i kampova, na toj ideji kontinuirano i veoma aktivno radi Pokret Gorana. Ovo udruženje građana takođe predstavlja i najstariju ekološku organizaciju na teritoriji naše države. Kao pripadnik Gorana, već četvrtu godinu zaredom, imam priliku da boravim na nekom od kampova, ali sada prvi put na Kopaoniku.
„Škola lekovitog bilja Kopaonik“ ima dugu tradiciju organizivanja. Na kampu deca iz svih krajeva Srbije imaju priliku da nauče puno o biodiverzitetu ove planine, značaju šuma za život svih organizama, lekovitim svojstvima biljaka, koje nas okružuju, kojih nismo bili svesni i aktivnostima koje je Pokret za 57 godina svog postojanja uspeo da realizuje, kao i ciljevima za budućnost. Sve ovo imali smo priliku da naučimo tokom opuštajućih šetnji u predivnom ambijentu, kakav samo Kopaonik može pružiti. Poslednjeg dana našeg sedmodnevnog boravka mogli smo, na zabavan način, pokazati i koliko smo naučili. Moja ekipa pokazala se najbolje i, kao nagradu, osvojile smo boravak na još jednom od goranskih kampova iduće godine.
Ovakvi skupovi, kao i same ogranizacije koje ih održavaju, veoma su značajni, pa i ključni u izgradnji stavova dece po pitanju očuvanja prirode. Moje iskustvo predstavlja jedan od dokaza pozitivnog delovanja kampova jer nam se na razumljiv način objašnjavaju sve teškoće sa kojima se priroda susreće. Takođe, prijatelje koje sam stekla na kampovima, spadaju među najbolje koje sam ikada imala. Neverovatno je koliko slično razmišljanje povezuje ljude i čini ih nerazdvojnim, čak ih može ujediniti da teže ka zajedničkim ciljevima koji mogu dovesti do boljeg okruženja. Ovi kampovi nam predočavaju te zajedničke ciljeve: pošumljavanje goleti, smanjenje zagađenja , zaštita ugroženih vrsta. Ljudi nisu svesni sa kakvim se sve problemima priroda susreće, ne vide značaj u bacanju smeća na mestima nepredviđenim za to, u prekomernoj i nesmotrenoj seči šuma bez sadnje novih, ali mi, iako smo još uvek deca, kroz ovakve programe, imamo priliku da „otvorimo oči“ i u budućnosti pokušamo da ublažimo negativan uticaj čoveka i pomognemo Majci Prirodi.
Smatram da roditelji slanjem dece na ekološke kampove čine pravi potez. Ovo je idealan način da na nedelju dana ustanemo od televizora, telefona i drugih elektronskih uređaja, odemo u prirodu, uživamo u njoj, ali i ozbiljno razmislimo šta će se desiti ako se prema životnoj sredini ne ponašamo odgovorno.
Pokret Gorana, posebno Gorani Bele Crkve koji su u proteklih nekoliko godine sve ovo omogućili meni i mlađim generacijama, zaslužuje sve pohvale zbog plemenitog rada kojim se bavi i iskreno se nadam da ću još dugi niz godina moći da učestvujem u ovakvim aktivnostima i podstaknem što više svojih vršnjaka da brinu više na svoje okruženje.
Maša Čežek, učenica druge godine
„Hemijsko-medicinske škole“ Vršac
Ostavi svoj komentar