Čovekova potreba za stvaranjem serija istodobnih dela se može pratiti od antike kada su izrađivane serije bisti i portreta vladara, ali i potrebe izrade identičnog novčića za potrebe monetarnog sistema.
Umetničko delo je svoj jedinstveni, autentični pristup zadržalo do pojave štamaprske mašine u novom veku i razvoja luteranskih ideja. Jedna od osnovnih zamisli luteranskog razmišljanja 15. veka je da Biblija bude dostupna i razumljiva svima, upravo iz tog razloga umnožavanje i stvaranje novog sistema štamparske prese menja vrednosni sistem društva uopšte. Naravno, u kontekstu savremenog doba, štampa, kako industrijska i serijska, ali i umetnička sa ograničenim tiražima evoluirala je od procesa rezbarenja ploče i slovoslagaštva do digitalne i korišćenja digitalnih alata za rad.
„Jedna od osnovnih podela grafike je na duboku i visoku štampu, a u današnje vreme možemo dodati i digitalnu, a nije isključeno ni razmišljanje o novim grafičkim metodima koji ostaju samo u domenu digitalnog sveta, umnožavani korićenjem platformi na internetu i društvenim mrežama. Svakako grafika kao pristup i način likovnog izražavanja u svojoj osnovi ima matricu – ploču u negativu na koju se stavlja boja, te otiskom kroz presu boja ulazi u teksturu papira i umetnik dobija konačni otisak koji je širokoj publici poznat kao grafika. Otisci su gotovo uvek potpisani i ne retko obrojani, što definiše njihovu vrednost kako tržišnu tako i kulturnu. Muzeji po svojoj definiciji sakupljaju veoma rado grafike, jer su pratkične za odlaganje, čuvaju se u mapama, zapakovane u fijokama za odlaganje materijala od hartije i na taj način zauzimaju veoma malo mesta, a po svom karakteru zahvalne su za izlaganje i izuzetno čitljive širokoj publici.“ – kaže Igor Vokoun, istoričar umetnosti.
Кada posmatramo grafiku, u svojoj osnovi ona je crtež, crtež koji u pojedinim segmentima ima teksturu, boju, ali ipak u osnovi samo crtež urezan na ploči. Кod pojedinih umetnika kao što je Mirjana Tomašević vidimo kontinuiranu minucioznost u izvođenju kompozicije, doslednost u potezu, konstantnu vrednost svakog pojedinačnog elementa, sistem repeticije koji u momentia deluje kao mantra. Кod Daniele Fulgosi, naslućujemo ekspesiju i energiju urezanu u linoleum, ali i potrebu za isticanjem emocionalnog stanja, eksplozije energije i snage. Sa druge strane pristup Nikole Velickog, prvenstveno kada se izražava sito štampom je slobodna linija koja odiše više utiskom slike nego grafike, stvarajući jednu fluidnu formu. Vladimir Milanović u domenu digitalne grafine stvaranjem lejera postiže kompleksnu iluziju prostornosti i slojevitog građenja celokupne kompozicije. Dajemo ove primere kao opšti uzorak sistema grafičke repeticije otisaka gde u okviru svakog pojedinačnog otiska umetnik ostavlja prostora za lični odraz i sopstveni izražaj.
Projekat „Umetnost – kome?“ sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ostavi svoj komentar