Rumunska pravoslavna crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Grebencu, podignuta je 1722. godine i kao zaštićeno nepokretno kulturno dobro, predstavlja spomenik kulture od velikog značaja.
Na dan Hramovne slave, u prisustvu velikog broja vernika i gostiju, svečanom liturgijom obeležen je veoma važan i značajan jubilej – 300 godina postojanja ovog hrama.
„Ovaj dan je uvek poseban u Grebencu, a danas naročito, kada se obeležava i značajan jubilej Rumunske pravoslavne crkve Vaznesenja Gospodnjeg. Za Spasovdan odajemo počast i našim herojima koji su svoj život dali za slobodu. Današnji dan je poseban jer obeležavamo 300 godina Crkve u Grebencu, koja je najstarija rumunska crkva u Vojvodini. I zato sam ja danas ovde i da čestitam Grebenčanima na svemu što rade na očuvanju svog rumunskog identiteta, na očuvanju kulturnog, verskog i duhovnog identiteta. Zahvalio bih se lokalnoj samoupravi opštine Bela Crkva, Pokrajinskoj i Republičkoj Vladi na podršci i pomoći koju pružaju rumunskoj nacionalnoj zajednici u Srbiji. Za nas Rumune i Rumuniju i dan heroja ima poseban značaj, jer njihovom zaslugom i žrtvom koju su dali, mi živimo u ovakvoj državi kakva je danas“ – rekao je Generalni konzul Republike Rumunije u Vršcu George Dinu.
Rumunsko stanovništvo doseljavano je masovno u selo Grebenac od druge polovine XVIII veka. Hram je, međutim, po svemu sudeći, nastao u prvoj polovini veka, dok su njegovi stanovnici još uvek bili mahom Srbi. Ima izgled pravougaone građevine sa plitkim pevnicama, drvenim, poluobličastim i omalterisanim svodom i plitkim otvorenim tremom na zapadnoj strani, nad kojim je sazidan barokizovani zabat sa zvonikom. Crkva je pregrađivana, ali iako je vrmenom menjala svoj izgled, zadržala je neke zanimljive arhaične osobine karakteristične za stariju sakralnu arhitekturu vojvođanske ravnice, poput jednostavnih proporcija i niskog drvenog malterisanog svoda. U Banatu je sačuvano samo nekoliko takvih bogomolja. U zidovima ili pored crkve, ugrađeni su ili postavljeni nadgrobni spomenici, ostaci starog groblja. Rezbarija ikonostasa i tronova pokazuje jednovrsnu ornamentiku, baroko-klasicističkog stila. Autor ikona na ikonostasu nije poznat, sve su preslikane 1936. godine, uključujući i one na arhijerejskom i Bogorodičinom tronu, gde je ostala zabeležena godina 1811. godina, kada se datuje i ikonostas. Sačuvane su i tri značajne ikone iz XVIII veka: jedna zografska Sv. Trojice i dve baroknog izraza Bogorodičina i sv. arhanđela Gavrila. Sve tri su konzervirane i restaurisane 1976. godine.
„Danas mi je čast što sam na obeležavanju ove impozantne godišnjice, tri veka od izgradnja Svetog hrama u Grebencu, jednog od najstarijih u Vojvodini. Izuzetno je bitno da je ove godine urađena restauracija dela ikonostasa. Nadam da ćemo ovakve projekte nastaviti da radimo u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika u Pančevu. Mi smo tu uvek da ih podržimo, da Rumuni i Srbi u ovom selu kao i ostale nacionalne manjine žive u miru i slozi, kao i svih ovih 300 godina.“ – istakla je predsednica opštine Bela Crkva Violeta Simić.
Ostavi svoj komentar