Najčešća asocijacija kada neko pomene muzej je prošlost. Ali muzeji su daleko kompleksnije ustanove, koje se ne bave samo prošlošću već i savremenim dobom, uvek razmišnjajući o budućnosti.
Uloga muzeja je da sačuva sećanje na prošlost kroz muzejske predmete i kulturna dobra, ali i da pribavi predmete sadašnjice i sačuva ih za buduće generacije. To je jedan od načina na koji se muzej stara da vreme sadašnjih generacija ostane trajno sačuvano od zaborava, ali i postane u nekoj budućnosti, prostor za proučavanje novog sloja istorije.
Likovnu zbirku Muzeja u Beloj Crkvi, između ostalog čine i dela savremene umetnosti, radovi koje je muzej dobijao na poklon od umetnika nakon održanih izložbi, pojedinačni pokloni autora, ali i povremeni otkupi umetničkih dela.
Planskom nabavkom i kontinuiranom saradnjom sa umetnicima, zbirka se uvećava i njen značaj postaje sve veći unutar muzejskih krugova Srbije.
Jedan od radova u likovnoj zbirci Muzeja, nabavljen zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva kulture Republike Srbije, je i skulptura „Čovek koji nosi zvezdu“ našeg istaknutog vajara Mrđana Bajića.
Skulptura „Čovek koji nosi zvezdu“ autora Mrđana Bajića, nastala je 2020. godine kombinacijom materijala: keramika, drvo, aluminijum, mesing i bakar. U kontekstu dela Mrdjana Bajića vidimo niz kompleksnih i međusobno povezanih procesa u tretiranju skulpture koji proističu iz postmodernističke sumnje u velike narative modernizma, ali prevazilaze zahvate fragmentacije i razgradnje ovog medija izmeštajući datu problematiku u polja prostorne, značenjske i empirijske (iskustvene) egzistencije skulpture. Promišljanje skulpture na navedenim nivoima izlazi iz okvira čisto medijumske zaokupljenosti figurom i formom, i uvodi arhitektonsko-konstruktorsku metodologiju u njena istraživanja. Zbog pokretanja postupaka negacije volumena i nestajanja rasparčane figure pod nadrealnom arhitekturom koja se iz prototipskih oblika građenjem razvija u prostorno samostalne kompozicione sklopove, Bajićeva skulptura se može okarakterisati kao skulptotektura, kao istovremeno autohtona i nestabilna konstrukcija utemeljena u napetosti između različitih principa (skulptura i arhitektura, redukcija i konstrukcija, imaginacija i racionalizacija).
Tenzija između suprotstavljenih pristupa građenju i oblikovanju prostora i forme nagoveštena unutar pojma skulptotekture kao označitelja konteksta u kome se odvija autorovo stvaranje i razmišljanje o skulpturi krajem osamdesetih godina, ostaće jedna od dominantnih odlika Bajićeve umetničke prakse. Dualitet koji proizilazi iz sučeljavanja različitih, često suprotstavljenih strategija ili stavova, grana se i prenosi iz čisto medijumske problematike u polju skulpture na druge slojeve njenog delovanja i značenja koji vremenom bivaju dodavani i razvijani u kompleksnom korpusu skulptotekture.
Mrđan Bajić je završio osnovne i postdiplomske studije na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Jovana Kratohvila, 1983. godine. Od 1985. do 1990. godine, radi kao asistent na Vajarskom odesku FLU u Beogradu.
Tokom devedesetih godina dobija nekoliko značajnih stipendija za studijske boravke u Parizu: Cité Internationale des Arts (1992/93), Usine ephemere (1994/95), Pollock-Krasner Foundation Grant. Od 1997. godine, radi kao vanredni, a od 2007. godine kao redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
U periodu od 1998. do 2002. godine je radio na projektu „Yugomuzej“; 2003. godine izvodi rad „Pozorišna skulptura“ u foajeu JDP u Beogradu; 2007. izlaže na Nacionalnom paviljonu Republike Srbije na Venecijanskom bijenalu; u periodu od 2006 do 2019 sa Ričardom Dikonom izvodi rad „Most na kalemegdanu“; Učesnik je i selektor simpozijuma „Beli Venčac“ i smotre „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu; dobitnik je ordena „Chevalier de l’Orde des Arts et des Letters“ 2015. godine; sa Biljanom Srbljanović je dobitnik prve nagrade na konkursu za spomen obeležje Zoranu Đinđiću, 2016. godine.
Projekat „Umetnost – kome?“ sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ostavi svoj komentar