Ikonostas Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Beloj Crkvi

Izgradnja Srpske pravoslavne crkve Svetih apostola Petra i Pavla je završena 1780. godine, što je čini najstarijim crkvenim objektom u Beloj Crkvi.

Sagrađena je kao jednobrodna građevina sa polukružnom apsidom, zasvedena poluobličastim svodom. Nad glavnom pročelju, četiri pilastra definišu podelu fasade na tri plitke niše koje su lučno zasvedene, od kojih se nad središnjom iznad krovnog venca podiže kula zvonik sa satom i baroknom kapom zvonika. Ostale elemente fasade crkve čini jednostavna geometrijska podela sa talasastim ispustima iznad prozora, dok je najdekorativniji element kapa zvonika i kubus, sa dve volute koje flankiraju podnožje zvonika.

Ikonostasnu pregradu je izradio tada čuveni novosadski drvorezbar Aksentije Marković, 1793. godine, a ikone su delo nadaleko poznatog slikara Pavela Đurkovića. Zidno slikarstvo je rad Simeona Jakšića iz 1807-10, a preslikano je krajem 19. veka rukom lokalnog umetnika Georgija Putnika. Za Crkvu Svetog Petra i Pavla se sa sigurnošću može reći da je reprezentativni primer gradske crkve, mesto koje spaja duhovnost i umetnost na jedno mesto.

 

Crkva je prvi put živopisana između 1807. i 1810. godine, rad Simeona Jakšića, o čemu svedoči natpis na severnom zidu:

„Во славу Божју устрои се иконостас сија с. церкве художеством билдхаора Аксеннтија от Марковића жител Арадски 1793 изобразише и позлатиг. малером Павле Ђурковић жит.Будимски при г.г Јосиф Јоановић от ћакабент Еписк. Вршачку зидов же и сводов изобразил г. Симеон Јакшић жит.здешни, при јего превасходит. Викент. Јоановић от Видак Еписк. Вршачки протопрезв. г. Рафиал Милошевић – Бела Црква 4 јул 1810.“

Simeon Jakšić je predstavnik tradicionalnog zografskog načina slikanja koji je u Banatu karakterističan za kraj 18. i prve decenije 19. veka. Rodonačelnik je slikarske porodice koja je ostavila značajan trag u brojnim crkvama u južnom Banatu, ali i požarevačkom kraju.

Na zidnim površinama i svodima nalaze se predstave delova jevanđelja, starozavetnih tekstova i istorijskih scena, koje je oslikao Simeon Jakšić.

Ikone na ikonostasu su delo Pavela Đurkovića koji je istovremeno pozlatio sve ramove na ikonama, o čemu takođe postiji zapis na severnom zidu ispod prozora. Đurković je u vreme ikonopisanja bio stanovnik Budima, gde je uradio sve ikone za ikonostas Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Beloj Crkvi. Iz Budima je sve ikone prevezao u belocrkvanski hram i ugradio ih na ikonostas.

Krajem 19. veka, Jakšićevo slikarstvo zadesila je ista sudbina koja je zadesila i Đurkovićev ikonostas. Georgije Putnik je sa sinom Jovanom preslikao zidove crkve i time osvežio bojeni sloj, a radovima na čišćenju živopisa, 1959. godine, otkriven je stariji sloj.

Projekat „Kulturna baština sakralnih objekata opštine Bela Crkva“ sufinansira Opština Bela Crkva.