Izložba „Maska“ akademske slikarke Aleksandre Cvijanović biće otvorena večeras u 20 časova u prostoru Gradske galerije u Beloj Crkvi.
Aleksandra Cvijanović magistrirala je u klasi prof. Hilmije Ćatovića. Član je ULUS-a od 2001. god. Radila je kao profesor crtanja i slikanja u srednjoj umetničkoj školi u Nišu. Učesnik je više humanitarnih projekata u oblasti kulture i umetnosti, i kao kordinator radionica crtanja i slikanja i ostalih kreativnih aktivnosti. Izlagala je šesnaest puta samostalno. Učesnik je velikog broja grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu kao i mnogobrojnih međunarodnih kolonija. Od 2008.god. je u statusu samostalnog umetnika, trenutno živi i radi u Beogradu.
Od davnina, maska je bila mnogo više od pukog predmeta. U bezbrojnim kulturama širom sveta, služila je kao most između materijalnog i duhovnog. U afričkim plemenskim obredima, maske su predstavljale duhove predaka ili božanstva, omogućavajući šamanima i igračima da stupe u kontakt sa natprirodnim. U starogrčkim dramama, glumci su nosili maske kako bi preuzeli identitet likova, naglašavajući njihove emocije i društveni status. Maska je bila alat za transformaciju, za prelazak iz običnog u izuzetno, iz svakodnevnog u ritualno. Bile su svete relikvije, pažljivo čuvane i izrađivane sa izuzetnom posvećenošću, simbolizujući snagu, mudrost i zaštitu.
A onda je došao njen moderni pandan. Pre samo nekoliko godina, globalna pandemija Kovida-19 gurnula je masku u prvi plan naših života, transformišući je u simbol zaštite i solidarnosti. Odjednom, ona nije bila deo drevnih rituala, već neophodan deo naše svakodnevice, predmet koji je trebalo da nas sačuva od nevidljive pretnje. Nosili smo je u strahu, u nadi, u iščekivanju boljih vremena.
Međutim, ubrzo nakon što je postala naš štit, maska je poprimila još jedno, mnogo mračnije značenje. Milioni i milioni bačenih maski preplavili su naše ulice, parkove, reke i okeane. Ono što je trebalo da nas zaštiti, postalo je tihi, nevidljivi zagađivač. Nemar i neodgovornost pojedinaca pretvorili su simbole zaštite u svedoke našeg nepoštovanja prema prirodi. Ovi predmeti, od kojih je većina napravljena od plastike, polako ali sigurno zagađuju našu okolinu, ugrožavajući biljni i životinjski svet.
Upravo ta transformacija, od predmeta zaštite do ekološkog problema, inspirisala je radove koje danas vidite pred sobom. Kroz prizore napuštenih i odbačenih maski, koje je potom oplemenila apstraktnim pejzažima, umetnica želi da podstakne na razmišljanje o našem odnosu prema prirodi i posledicama naših dela. Nada se da će vas ovi radovi podstaći da razmislite o svakom pojedinačnom predmetu koji koristimo i odbacujemo, i o uticaju koji imamo na svet oko nas.
Ostavi svoj komentar