Slobodan Čolić je rođen 25.11.1942. godine u Beloj Crkvi. Posle završene osnovne škole, u Beloj Crkvi je pohađao Gimnaziju, da bi nakon toga završio dekoraterski kurs u Novom Sadu. Nakon Novog Sada, seli se za Beograd, gde posredstvom Stanke Veselinov počinje da radi na Кolarčevom narodnom unirvezitetu kao tehničar za laboratoriju jezika.
Istovremeno, za potrebe Кolarčevog unirveziteta, ispisivao je plakate i radio na izradi reklamnog materijala. Na Кolarcu ostaje sve do jeseni 1964. godine, kada odlazi na služenje vojnog roka u Čačak, do 8 marta 1966. godine. Po završetku vojnog roka, odlučuje da napusti Jugoslaviju i odlazi za Dansku.
Od 1996. godine, Slobodan Čolić aktivno izlaže slike, crteže, asamblaže i grafike na kolektivnim i samostalnim izložbama, najčešće u Danskoj ali i u Srbiji. U okviru redovnog posla crtača i grafičara, radio je brojne ilustracije za dečije knjige, rešenja za korice knjiga, plakate, raznovrstan reklamni materijal, ali i logotipe, dizajnerska rešenja za pakovanja i drugo.
U rodnom mestu je izlagao tri puta: slike u čitaonici Narodne biblioteke u Beloj Crkvi, 2002. godine; potom seriju kolaža povodom 200 godina od rođenja Hansa Кristijana Andersena, 2005. godine i grafike „Ravnica Ravnica“ u Muzeju u Beloj Crkvi, 2016. godine. Učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama, žiriranim i izložbama grafičke radionice.
Izložba „Između dve hoklice“ govori o dva stvaralačka i životna prostora Slobodana Čolića, o Beloj Crkvi i Odensu. Prikazani deo opusa stvaralaštva je autorovo podsećanje, ne samo na ambijente u kojima stvara, već i kompleksnost njegovog umetničkog izraza.
Na izložbi je posetiocima predočen Slobodanov rad u različitim tehnikama i materijalima, a po prvi put je izložena oslikana terakota, što čini novi okvir umetnikovog stvaralaštva. Stoga, dve hoklice upućuju na razmišljanje ne samo o pozicijama retrospektivnog umetničkog posmatranja, već i ličnog aspekta banatskog doma.
Slobodan Čolić za sebe kaže da je umetnik, a pre svega neko ko posmatra i beleži svet oko sebe. On je umetnik čija dela nastaju spontano, a sami radovi u nekim momentima diktiraju kako će rad izgledati i šta će se dešavati. Slobodan nije umetnik slučajnosti, ali ni umetnik potpunog planiranja. U procesu stvaranja, njegovi radovi imaju polaznu osnovu, a ponekad priroda samog materijala ili pomeranje kompozicije dovode do novih rešenja i intervencija.
Ostavi svoj komentar