Decenijama unazad, u vreme takozvanih „belih poklada“ Grebenčani spremaju fašanke, po ugledu na karnevale koji su organizovani u Beloj Crkvi od 1828. a naročito od 1911. godine. pa do Drugog svetskog rata. U sve to upleteni su i prastari paganski običaji vezani za kraj zime i dolazak proleća.
I ove godine „Fašanke“ su održana pod pokroviteljstvom opštine Bela Crkva, a u organizaciji Saveta mesne zajednice Grebenac. Ono što odlikuje ovu manifestaciju jeste činjenica da u organizaciji učestvuje celo selo, svi se raduju, počev od mališana, pa sve do onih starijih, koji tradiciju prenose na mlađe generacije.
„Zahvalio bih se svima koji učestvuju u manifestaciji, a naročito opštini Bela Crkva na stalnoj podršci. Ove godine malo skromnije obeležavamo „Fašanke“ u skladu sa situacijom. Roditelji i učenici OŠ „Mihail Sadoveanu“ su sami izradili eksponate, kao i ostali meštani. Imamo i goste iz Rumunije i veoma smo srećni što smo uspeli da sačuvamo našu tradiciju i običaje“ – rekao je predsednik Saveta mesne zajednice Grebenac Nikolae Miklja.
Predsednica opštine Bela Crkva Violeta Simić istakla je značaj ove manifestacije, pre svega za rumunsku zajednicu i očuvanje običaja i kulture, ali i za celu našu opštinu.
„Današnja manifestacija je zaista predivna. Prema onome što sam danas videla, smatram da i naš gradski „Karneval“ treba da se ugleda na ove eksponate, koji su originalni i vidi se da su izrađeni sa puno ljubavi i truda. Celo selo se raduje, tako da smo mi ove godine ispunili zadatak kao loklalna samouprava da ih podržimo. Manifestacija je veoma važna, vekovna je tradicija i zaista sam srećna što se ove godine održala na ovakav lep način“ – rekla je Simić.
Udruženje žena „Grebenački miraz“ predstavilo je deo svojih ručnih radova i slatkih đakonija.
„Ponoviću ono što sam više puta rekla – Grebenac živi za „Fašanke“. Naše udruženje ima izložbu ručnih radova i predmeta koji su deo rumunske narodne tradicije, kao i specijalitete koji su specifični za rumunsku kuhinju“ – istakla je predsednica udruženja Aleksandra Popa.
Kalušari su ono što ovaj maskenbal razlikuje od ostalih u okolini Bele Crkve, dečaci i neoženjeni mladići pre podneva obilaze svaku kuću u selu. Obučeni u tradicionalnu rumunsku nošnju, uz zvuk melodične kalušarske pesme, oni igraju tradicionalnu igru, kojom se tera zima i zle sile. Red je da domaćini posluže kalušare nečim slatkim, ili pićem, a darovanje kokošijeg jajeta, kao simbola napretka i plodnosti, obavezno je. Pre početka karnevalske povorke u centru sela oni tu igru ponavljaju.
Generalni konzul Rumunije u Vršcu George Dinu istako je da je Grebenac jedno od najstarijih naselja u kome žive Rumuni, a i da Grebenac ima najstariju izgrađenu crkvu na ovim prostorima.
„Veoma je bitno što Grebenčani uspevaju da sačuvaju svoju tradiciju, koja najverovatnije datira iz vremena pre oko 3000 godina. Kolo Kalušara se spominja u spisima Dačana i Grebenčani su ovaj običaj uspeli da sačuvaju i prenose sa kolena na koleno. Rumunska nacionalna manjina, bez obzira što ih je malo, jako su inventivni i imaju nove ideje i svaki put nas iznenade i obraduju“ – rekao je Dinu.
Manifestaciji su prisustvovali i predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine Daniel Magdu, kao i mnogobrojni gosti iz susednih sela.
Etnolozi sa Beogradskog univerziteta, koji svake godine sa studentima obilaze Grebenac u vreme fašanki, kažu da ovaj običaj datira iz doba Rimljana i u stvari predstavlja običaj kojim teraju zimu i označavaju dolazak proleća.
Ostavi svoj komentar