Likovna zbirka Muzeja u Beloj Crkvi od 2020. godine bogatija je za rad beogradske umetnice Anice Vučetić pod nazivom „Na osami“.
Zbirka broji oko tri stotine predmeta, gde su dominatno zastupljeni radovi u tehnici ulje na platnu, slike, crteži na papiru, razni akvareli i skulpture kao često prisutne figuracije. Nabavka jednokanalne zvučne video instalacije Anice Vučetić govori o novoj dimenziji umetničke zbirke.
Anica Vučetić je jedna od najrelevantnijih umetnica na sceni koja se niz godina neprekidno bavi video-umetnošću i ambijentalnim instalacijama u kojima otkriva snove, nesvesne i psihološke procese, koji često mnogo toga govore i o spoljašnjem svetu. Diplomirala je i magistrirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnica je više značajnih stručnih priznanja u oblasti savremene vizuelne umetnosti. Izlagala je na brojnim kolektivnim izložbama širom sveta, a njeni radovi se nalaze u zbirkama mnogih institucija u Srbiji i šire.
„Video instalacije i video ambijenti su moje polje interesovanja već 20 godina. Ovaj rad je manjeg formata i on prikazuje jednu kućicu na osami. Ideja rada je da se prikaže pokušaj formiranja jedinstvenog pogleda na objekat posmatranja. Publika će moći da primeti da je slika dekofusirana, da drhturi, da se preklapaju različiti kadrovi i to prikazuje napor posmatrača da formira celovitu sliku o predmetu svog posmatranja. Na našu percepciju utiču mnogobrojni unutrašnji i spoljašnji faktori, tako da nikada ne možemo imati pouzdanu i jasnu sliku trenutne situacije ili predmeta posmatranja i to je često izvor nesporazume između ljudi, društava i država. Sve to nas uvodi u situaciju da preispitujemo svoja mišljenja, svoja osećenja i da uvek imamo neki korak unazad pre donošenja zaključka“ – rekla je samostalna likovna umetnica Anica Vučetić.
Rad Anice Vučetić je svojevrsni poziv da se introspekcijom prepoznaju opšte tačke savremenog života. Evidenta je potreba za uspostavljenjem balansa i komunikacije čoveka sa samim sobom, za preispitivanje njegove pozicije u sadašnjosti, potreba za konstatnim razmatranjem smisla i suštine savremene egzistencije.
U svojim video instalacijima i ambijentima, bavim se unutrašnjim granicama individue, odnosom unutrašnjeg prostora i prostora koji me okružuje, procesom individuacije i formirnja/razgradnje identiteta u uslovima brzih promena i egzistencijalne nestabilnosti, bavim se sadržajima i potencijalom nesvesnog, psihološkim stanjima, percepcijom. U radu „Na osami“ se prate dnevne i vremenske promene u spoljašnjem prostoru, oko kuće. Proces je povremeno beležen kamerom u toku nekoliko meseci. Rad prikazuje pokušaj da se iz više različitih pogleda formira celovita slika o objektu posmatranja. Slika podrhtava i pomera se u fokusu, pogledi se udvajaju, preklapaju, delimično poklapaju. U naporu posmatrača da formira celovitu sliku o objektu opservacije, dovodi se u pitanje mogućnost da se jedinstveni pogled jasno i precizno formira.“ – objasnila je Anica Vučetić.
Projekat „Umetnost – kome?“ sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ostavi svoj komentar