Izložba crteža Ljubodraga Jankovića Jaleta „Mitopoetika“ biće otvorena u utorak 15. marta sa početkom u 18 časova u galerijskom prostoru Muzeja u Beloj Crkvi.
Ljubodrag Janković Jale rođen je 9.marta 1932. godine u Pirotu. Otac Radomir bio je fabrički radnik u Jagodini, a majka Ružica bila je domaćica. Osnovnu školu i četiri razreda ondašnje niže gimnazije sa malom maturom završio je u Jagodini, svome zavičajnom gradu. Od 1947. do 1951. godine je pohađao Srednju školu za primenjenu umetnost (odsek grafike) u klasi profesora M.S.Petrova. Potom je 1954. godine diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti (odsek slikarstvo) u klasi profesora Vinka Grdana. Do 1968. godine bavio se raznim disciplinama iz oblasti primenjene umetnosti, a kao ilustrator sarađivao je sa više izdavačkih kuća. Godine 1962. izabran je za asistenta na Кatedri primenjenog slikarstva na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, a pet godina kasnije izabran je za docenta (na predmetu Večernji akt). Član ULUPUDS-a postao je 1957. godine, a u članstvo ULUS-a primljen je 1961. Pored niza samostalnih izložbi, učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Predavao je kao redovni profesor (na predmetu Akt) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu do penzije 1997.
– Ljubodrag Janković Jale je majstor crteža koji ostaje dosledan svojoj prepoznatljivoj, jasno definisanoj liniji, senci i konturi. Na njegovim crtežima nema tragova premišljanja i dvoumljenja, već je kompozicija strukturalno izvedena bez dodatnih podpitanja. Jaletovo stvaralaštvo je pre svega u domenu figuracije, prožeto jezikom mitske poetikekoja govori o fenomenima civilizacijskih tekovina. Njagova mitologizacija čovečanstva je stvorena u jeziku likovnosti, kreirajući sopstveni identitet oslobođen ustaljenih ikonografskih definicija. U svojim radovima spaja elemente mitsko-istorijskih univerzuma Grčke, Balkana i slovena stvarajući sopstvenu prepoznatljivu ikonografiju mitske realnosti. Brižnim odabirom motiva, crteži govore o velikoj Majci, Zemlji, prirodi, gde figuracija ljudskog tela egzistira u osnovnom epicentru meditacije. Ljudska figura u Jaletovim radovima poseduje stabilnost i postojanost akademske škole crtanja, a istovremeno zemaljsku prirodu stamenog, ponekad grotesknog, mitskog i fantastičnog. Modelovane figure izraženih volumena koje povremeno podsećaju na Murovsku skulpturu, neretko govore o umetnikovom trodimenzionalnom poimanju realnosti.
Rane radove odlikuje kompozicija jasne linije prožete samodovoljnošću poteza, dok je kasnije primetna pojava kompozicije obogaćene većim površinama senčenja (što ukazuje na sinergiju crteža i slika). U momentima razvoja crtačke misli ističu se radovi na kojima je figura samostalno postavljena uz gotovo potpuno odsustvo pozadine (ovakav momenat se može doživeti kao povezanost Jaletovih crteža i skulptura). Odbacujući jezik potpune apstrakcije i bezpredmetnog, koji je neretko bio u žiži interesovanja likovne kritike 20. veka, Janković ostaje kroz čitav opus dosledan svojim estetskim vrednostima. Njagova estetika je pozicionirana u domenu figuracije, jasno definišući jedinstven i prepoznatljiv Jaletov senzibilitet koji u svojim korenima ima osim klasičnog akademskog crteža, snagu poetskog nadahnuća i poimanja fantastičnog.Svojim predanim radom,Janković je stvorio svet jedinstvenog umetnčkog senzibiliteta čija se (pra)poetika nalazi u idejama mitskog i Medijale, ali definisana u okviru sopstvene estetike – piše Igor Vokoun, istoričar umetnosti u katalogu koji prati ovu izložbu.
Ostavi svoj komentar