Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Zoran Lazin prisustvovao je svečanom otvaranju jubilarnog 25. Međunarodnog festivala pozorišne klasike „Vršačka pozorišna jesen“. Pod sloganom „Čovek… zagonetka sam sebi“, u narednih devet dana, prema izboru selektora, odigraće se sedam predstava, a u skladu sa jubilejom publika će pratiti i kvalitetan prateći program.
Pozdravaljajući poštovaoce pozorišne umetnosti, goste i domaćine, podsekretar Lazin je istakao da mu je velika čast što u gradu Jovana Sterije Popovića, jednog od najistaknutijih pozorišnih stvaralaca, kao i u teatru koji nosi njegovo ime, ima priliku da pokloni izložbu posvećenu upravo njemu. Naime, uoči svečanog otvaranja festivala, u holu pozorišta otvorena je izložba Zorana Lazina i Mladena Buluta predsednika Društva novinara Vojvodine, koja nosi naziv „Sterijin pogled“.
Prema rečima autora, reč je o postavci koja je dugo godina pripremana i nema za nju boljeg mesta nego da trajno bude u gradu, kojem i sam Sterija pripada. Izložbu je zvanično otvorio književnik Dušan Belča.
Besedom o značaju teatra, naročito klasike, govorio je čuveni pozorišni reditelj Dejan Mijač, koji je i otvorio jubilarni festival. „Ako se pogleda repertoar jubilarnog izdanja Vršačke pozorišne jeseni i vidimo da su tu zajedno Krleža, Bernard Šo, Čehov, Bergman, shvatićemo da su tu izuzetna imena, kakav je bio i sam Sterija“ rekao je Mijač i dodao da se u današnjem teatru klasika pretvara u novo doba i ima posebne nijanse savremenog čoveka.
U ime Grada Vršca pozdravne reči uputila je gradonačelnica Dragana Mitrović.
Prema rečima selektora festivala Đure Mrđe, koncepcija takmičarskog programa ovog festivala zasnovana je na najrelevantnijim ostvarenjima koja su nastala u teatrima Srbije i u regionu, na bazi domaće i svetske dramske klasike. On je precizirao da je glavni kriterijum kod izbora predstava je bio estetska vrednost pozorišnih ostvarenja nastalih na osnovu klasičnog dela, a da se njemu pridružuju inovativnost forme i postupka, vrednost glumačke igre, raznovrsnost poetičkih obeležja.
Ostavi svoj komentar